Džudo (Judo)

Kyuzo Mifune levo and Kanō Jigorō desno na fotografiji

Džudo( Judo ) predstavlja japansku borilačku veštinu koja je nastala krajem XIX veka u Tokiju. Osnivač džudoa bio je Jirgoro Kano japanski profesor i majstor borilačkih veština koji je iskoristio znanje i tehnike iz njemu poznatih tradicionalnih veština kako bi stvorio novu, modernu borilačku veštinu.

Ideja Jigoro Kanoa bila je da se fokus borbe umesto na fizičkoj dominaciji jačeg protivnika prevede na princip – maksimalne efikasnosti uz minimalan napor, pa je otud jezgro džudoa (kao injegove prethodnice iz koje vuče korene džiju džice) upotreba protivnikove snage i brzine protiv njega samog.

U džudou se koriste različite tehnike bacanja sa držanjem i polugama kako bi se pobedio protivnik. Za ovu veštinu se može reći da predstavlja jednu od osnova u razvoju modernih veština poput MMA – a. Godine 1882. Kano je otvorio prvu školu džudoa nazvanu Kodokan u Tokiju koja se smatra najstarijom školom džudoa u svetu i koja je takođe jedna od popularnih turističkih destinacija za ljubitelje borenja .

Obzirom da je sem sporta i borilačke veštine džudo postao deo japanske kulture i tradicije pa se otud smatra kao određenim vidom filozofije i načinom života. Zbog toga mnogi ljudi treniraju ovu veštinu učeći kroz nju lekcije o poštovanju, disciplini, upornosti i poštenju. Uz to razlozi treninga mogu biti i poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja, kao i određena terapeutska svojstva.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine džudo postaje olimpijski sport. Rangiranja u džudou nazivaju se kyu/dan i obeležavaju se pojasevima različitih boja. Što se tiče takmičarskog dela džudoa, može se reći da je izuzetno popularan u svetu i broji takmičare iz preko 200 zemalja širom planete gde se sistem bodovanja vrši na osnovu uspešnosti i tehničke ispravnosti izvedenog bacanja u kome protivnika treba sprovesti na zemlju uz ostvarivanjem kontrole nad njegovim telom.