počeci borilačkih
veština

Kada govorimo o borilačkim veštinama možemo naići na veliki broj definicija istih i svaka od tih definicija može predstavljati pravi opis veština borenja. Međutim ako hoćemo da uopšteno opišemo i možda sveobuhvatno predstavimo definiciju borilačkih veština možemo reći sledeće:

Borilačke veštine predstavljaju različite sisteme borilačkih vežbi i tehnika samoodbrane koje koriste ljudi da bi odbranili sebe od različitih vrsta fizičkih napada.

Trenutno u svetu postoji veliki broj veština i škola samoodbrane koji za cilj imaju povećanje šansi za odbranu od napadača koji nas fizički ugrožava kao i veština koje nam pomažu u očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja.

Pominjući istoriju borilačkih veština, treba krenuti od razvoja veština u drevnim civilizacijama poput Kine, Indije, Grčke i Egipta. Svaka od ovih civilizacija prilikom uređenja svojih vojnih jedinica i razvoja svoje filozofije i fizičke kulture je razvijala veštinu koja je sadržala skup pokreta i poteza koje su pripadnici tih naroda (vojne jedinice, plemena, manastira..) uvežbavali i primenjivali u slučaju da dođe do fizičkog okršaja sa napadačima (pripadnici drugih vojski, plemena, naroda..).

Prvi tragovi koji ukazuju na postojanje naroda koji su koristili određenu veštinu mogu se naći u istočnoazijskim krajevima sveta, međutim kao jednom od prvih veština o kojoj govori usmena tradicija smatra se Indijska borilačka veština KALARIPAYATTU.