Ako pominjemo istorijat i razvoj borilačkih veština a pri tom gledamo daleki istok japanski džiju džicu predstavlja jedan od korena borilačkih veština na tom delu zemljine kugle. Japanski džiju džicu (kako ga još ljudi nazivaju džudžucu, džudžicu…) ili poznat kao Yawara predstavlja japansku drevnu borilačku veštinu koja obuhvata skup tehnika koje se koriste za borbu prvenstveno bez oružja, a kasnijei uz upotrebu pomenutog.
Nastanak ove drevne veštine vezuje se za kasni XVI vek i osnivača Shirobei Akiyamu mladog studenta medicine koji se školovao u Kini. Jednog dana posmatrajući uticaj lokalne oluje na biljke u njegovoj okolini uočio je da snežni prekrivač svojim teretom lomi grane drveća koja su kruta iako je drveće bilo veliko) a da grane vrbe koje su bile fleksibilne nisu pružale otpor snežnom nanosu i automatski neoštećene završile nakon oluje.
Koristeći taj doživljaj kao inspiraciju izumeo je veštinu kojoj je dao ime Ju Jutsu što u prevodu sa japanskog znači nežna veština ili veština nežnosti. I osnova svih tehnika i principa Džiju Džice proizilaze iz Yoshin ryu škole čiji je osnivač upravo Akiyama.
Po borbenom principu japanski Džiju Džicu ne koristi sirovu snagu već upotrebom određene tehnike preusmerava protivnikovu snagu i energiju i okreće je u svoju korist. Ova veština je dosta raširena po pitanju stila borenja pa obuhvata borbu u stojećem položaju, borbu u parteru (na zemlji), udaračke tehnike, hvatove i poluge, bacanja i upotrebu hladnog oružja poput noževa, različitih vrsta sečiva i štapova.
U drevnim vremenima ovu veštinu su koristili Samuraji prilikom borbe prsa u prsa, a pogotovu je dolazila do izražaja ukoliko samuraji ostanu bez oružja. Ova veština se smatra pretečom velikog broja modernih borilačkih veština na koje je imala uticaj i može se reći da su iz nje proizašle veštine poput: džudoa, aikidoa, brazilske džiju džice, samba, krav mage, nindžicu – a itd.
Neki od stilova Džiju Džice su:
- Daito rju džijudžicu
- Aiki džijudžicu
- Kodokan džijudžicu
- Araki rju džijudžicu…